Размишљатор, 2005.

Афоризам је велика мисао која хоће да буде мала. АФОРИЗМИ Ако је младост лудост, зашто су баба и деда оптимисти? Без упорности нема ни генија ни магарца. Није добро кад незналице знају шта раде. Паметна деца најбрже науче глупости одраслих. Немам ништа против лажљиваца. Смета ми једино кад су неискрени. Велика плата квари људе. Зато…

Кокоштркља, 1996.

XII КОЛЕКТИВНИ ЗАТВОР   Кокоштркља се појавио у школи, чист и уредан, као нов, као да уопште није био у кречани. Чак ми се чини да је мало био и подшишан. Углавном, некако мало друкчији. Поделио је неколико ћушки и чвегера – Лончићу, Куму и Рикајлу – али то није било ни налик на оно…

Нешто слатко, 1994.

МАЈИН РЕЧНИК I Плови море, иде брод, дрво шушти, нема таласа. Еј, бродо, дођи бродо! Мама је л’то тоћков од антонбила? Ја волим фонцвагер. На теравизији опет онај лезоруција и фудабли и кошкараши. Ја бих гледала Диндиленд и Емитрије Тутовић, и Гувиле у земљи патуљака, и клокодриле и Кад ја дунем и ватру шунем шрушићу…

Свет је мали, 1985.

МРВА ЈЕДНА МРШАВА Види га, граби комад највећи, за своје личне потребе. И затим батак ћурећи, опет лично за себе. Види га, као младунче лава, а сендвич на три спрата. Мрва једна мршава, једе више нег’ тата. Види, уста му мала мусава и руке лаке перу, а већ мљацка и смишља шта ће за вечеру….

Заврзламе, 1977.

САПАНЂИЛО Кад сам било сапанђило, израсло ми једно крило и врло ми било мило. Ала сам се налетило кад сам мило дете било, па имало једно крило, кад сам било сапанђило.   ДОК МЕ ТАТА УСПАВЉУЈЕ Док ме тата успављује, дакле док ми подваљује, док ми црта кенгурчиће и жирафе, он попије седам шоља црне…