Пролаз Милоша Хаџића, 2017.

РЕЧ АУТОРА

Кад сам први пут видео уличну таблу: Пролаз Милоша Хаџића, помислио сам: Гле, добар наслов  приче!

И мислио сам: написаћу причу. Па сам наставио да размишљам: боље драму. Милош је најбоље године свога живота посветио позоришту, било би нормално и примерено, али нисам ја тај писац. у реду, написао сам неке радио-драме, али позоришни комад… Није то за мене, ја сам и иначе писац кратке форме.

Ипак, мислио сам, нешто се мора написати. Милош је рођени књижевни јунак, лик великог формата… А уз то, земљаци смо. Ако ја нећу, ко ће. Знам, касније, за педесет или сто година, појавиће се неко ко ће написати неку другу књигу, о истом лику, како доликује. До тада, имамо ово мало књижевно чудовиште.

Ово што говорим звучи као почетак нове књиге о Милошу Хаџићу, коју никад нећу написати. Није да нисам помишљао…

Замислите да је све било мало друкчије. Да отац Стеван, жандар, солунски добровољац, кад се Милош родио, није одлучио да мала породица (која ће постати велика) из црногорског села Ора’ дође у Војку, да је Милош растао у брдима, код оваца, уз гусле, или у манастиру… Или да се промена десила касније, у рату, или после, у идеолошким ратовима… Свашта ми је падало на памет… Ма, не! Одустајем, добро је овако.

Био је то један изузетно богат и занимљив живот. Милош је био и остао (сад у продуженом трајању) изванредан јунак, узоран лик. Ниједан писац то не може да поквари, чак ни овај, овако откачен и склон књижевном авантуризму.

И сама ова књига има своју причу: како је настајала, не само у фази писања, док није стигла до читалаца, оних који су имали среће да је добију, ако је то нека срећа.

Не бих ја сада да држим говор, одлутао бих. Урадио сам што сам могао, иако ни сам не верујем да нисам могао више.

Само још неку реч да рекнем о срећи. Ту реч сам малочас изговорио. Има ту једна реченица коју је Милош упамтио, а и мени се свидела. То је оно пророчанство баба Везе, кућевне Циганке, која му је гледала у длан: „Благо теби и твојој срећи!“ Милош је то схватио као добро пророчанство, ваљда му је баба Веза и стварно добро желела али се некако неспретно изразила. Мени то звучи двосмислено: Милош и његова срећа ићи ће истим путем, али напоредо, да ли ће се додирнути… Можда је пророчица баш прецизна била! Али, ово моје тумачење треба занемарити, јер много пута сам пророке погрешно тумачио, чак и кад бих се усудио да и сам некакав пророк будем! Благо нама и нашој срећи!

  1. март 2017.

ОВДЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ КЊИГУ: Prolaz Milosa Hadzica

Advertisements