Нешто слатко, 1994.

МАЈИН РЕЧНИК

I

Плови море, иде брод,
дрво шушти, нема таласа.
Еј, бродо, дођи бродо!
Мама је л’то тоћков од антонбила?
Ја волим фонцвагер.
На теравизији опет онај лезоруција
и фудабли
и кошкараши.
Ја бих гледала
Диндиленд
и Емитрије Тутовић,
и Гувиле у земљи патуљака,
и клокодриле
и Кад ја дунем и ватру шунем
шрушићу вам кућу.
Тата је длакав човек,
има велику бубу.
Само иде у паштарију да прави новине
и чита књиге из аблитеке
кад добије од протекаљке.
И не зна да вози антонбил
него тек кола на коњ.
И иде у мајсторан да пије шпицеве
(то се не сме гласно,
то треба шапућкати).
Моја сестра цео дан блене у орман,
а ја само једном убленем
и нађем мајицу.
Мама, видиш како сам ја добра,
сама упасавујем мајицу у гаће.
Хоћу да се играм са судовићима,
Ипак, тата, надувај морну лопту.
Боље сунце него хулахопке.

II

Тумачење мање познатих речи,
али сасвим других,
које нису досад споменуте:
Врадимил је Владимир,
а штипаљка ја кипала,
дигле су кратки рукави које је Маја,
кад јој је било топло, мало дигла,
а лакирати нокте значи мазати лакте.
Гуне је дугме,
а дугмад су дугмеве.
Двеге сок је двојни це;
а доткорица је бушкарац.
Путовник је путовач,
то јест путник;
а неправљетану погачу
не прави скувачица
нео се купи у сампослуг.
Вокчаник је новчаник,
еспадриле – сандриле,
кокодречење – дерњава,
мрежа за лептире – ловча.
У луткастом позоришту даје се
Репна шећера.
Шахисткиња је шахара;
овчица има свог овца;
а стојана је антена што стоји на теравизији.
Ко једе помборанџу,
тај не мљацка него укусава.
Прахер је лупача;
а негостани су они који нису гости.

III

Ово су биле мање познате речи
из прве књиге Мајиног речника.
Другу књигу Маја неће ни писати,
јер је за време писања прве порасла,
па сад говори све оне обичне речи
које можете наћи
у Речнику Матице српске,
у шест дебелих књижурина,
које је тата купио на отплату.

 

СТРУЧЊАК

Кога то тамо
тушира мама
због неке флеке
у пеленама?
Ко се то тако
јуначки дере?
Будући стручњак
за компјутере!

ЉУБАВ

Љубав је лепо стање
и тако нешто слатко,
што некад траје мање
а некад више кратко.

 


Анђелко Ердељанин, НЕШТО СЛАТКО, 1994; Издавач: Српска читаоница у Иригу; Главни и одговорни уредник: Лука Хајдуковић; Рецензенти: Ласло Блашковић, Драган Лукић; Илустратор: Андрија Шарановић; Ликовно-техничка опрема: Ференц Маурич; Коректура аутора; За издавача: Весна Ћосић; 54 str; 20 cm; 886.1(02.053.2)-14

Advertisements